ANALITIČKE MOGUĆNOSTI PRELOMNE TAČKE U POSLOVNOJ ANALIZI
"DUGE" IBL DD

Beograd, 1994.

4.1. Efekti promene asortimana

4.2. Efekti kombinovanih promena faktora rezultata

5. Literatura

1. Pretpostavke analize i utvrđivanje prelomne tačke

Na apsolutnu razliku između prihoda i rashoda deluje više različitih faktora od čijeg, manje ili više, uspešnog kombinovanja zavisi i maksimilizacija poslovnog rezultata. Među te faktore spadaju obim realizacije, asortiman proizvodnje, prodajne cene proizvoda i usluga i odnos varijabilnih troškova prema fiksnim troškovima u ukupnim troškovima poslovanja. Međuzavisnost tih faktora obično se predstavlja grafički u vidu grafikona prelomne tačke. Analiza prelomne tačke uživa relativno visoku popularnost među višim rukovodstvom, i to zbog jednostavnosti njene upotrebe, mogućnosti relativno lake procene globalnih tokova rentabiliteta u kratkom roku, njene prevashodne usmerenosti na kratkoročno planiranje i kontrolu odnosa troškovi-prihodi-rezultat za alternativne obime aktivnosti, što je često dominantni kratkoročni problem privređivanja.

Analiza prelomne tačke operiše sa pravolinijskim funkcijama troškova i prihoda. Ova pretpostavka rešava probleme jednostavnosti i ažurnosti analize, a dovoljno je pouzdana za kratkoročne projekcije rezultata.

Pretpostavka o pravolinijskom ponašanju troškova donosi sledeće prednosti:

1. Omogućava brze projekcije ukupnih troškova za alternativne obime aktivnosti.

2. Izjednačava marginalne troškove sa prosečnim varijabilnim troškovima i tako ih čini konstantnom vrednošću za čitav mogući raspon zaposlenosti.

3. Eliminiše progresiju troškova pri visokim stepenima zaposlenosti, odnosno najniže prosečne troškove pomera na granicu praktično dostiživog obima aktivnosti (iskorišćenja kapaciteta), što, izgleda, i odgovara stvarnosti, te otuda široka primena pomenute pretpostavke.

Pretpostavka pravolinijskog ponašanja prihoda donosi sledeće osnovne prednosti:

1. Omogućava brze projekcije prihoda za alternativne nivoe aktivnosti.

2. Izjednačava marginalni prihod sa prosečnim prihodom po jednici i tako ga čini stalnom vrednošću za sve nivoe aktivnosti unutar relevantnog raspona zaposlenosti.

3. Eliminiše degresiju prosečnog prihoda pri visokim nivoima aktivnosti, odnosno ekonomski optimum pomera na granicu raspoloživog kapaciteta, tako da poslovni ljudi mogu nesmetano razmišljati o maksimalizaciji iskorišćenja kapaciteta, što često odgovara stvarnosti.

Realizacija pozitivnog rezultata pretpostavlja da prethodno budu pokriveni fiksni troškovi perioda. Pretičući prihod preko varijabilnih troškova naziva se kontribucioni dobitak (marginalni dobitak ili kontribuciona marža). Prelomna tačka predstavlja obim aktivnosti pri kome je ostvareni kontribucioni rezultat jednak fiksnim troškovima perioda i varijabilnim troškovima za taj obim aktivnosti. Takva kombinacija faktora predstavlja minimalni uslov egzistencije preduzeća, i utvrđivanjem prelomne tačke ne iscrpljuje se analitički smisao grafikona rentabilnosti. Naprotiv, njegov zadatak sastoji se u težnji da se ostvari optimalna kombinacija odnosnih faktora sa namerom da se maksimira poslovni dobitak i njegova stopa u odnosu na prihode od realizacije.

Formula za količinsko izražavanje prelomne tačke, koja se može koristiti samo u slučaju monoproizvodnih preduzeća ili njegovih užih organizacionih delova, glasi:

 PTk = Fiksni troškovi perioda / Kontribucioni dobitak
po jedinici proizvoda

U multiproizvodnim preduzećima ili njegovim delovima prelomna tačka se izražava samo vrednosno, i to po sledećoj formuli:

PTv = Fiksni toškovi * 100 / 100 - stopa varijabilnih troškova

Dobijanjem prelomne tačke, moguće je izračunati i maržu sigurnosti:

MS = (Planirani obim aktivnosti / Planirani obim
- obim prelomne tačke aktivnosti ) * 100

Marža sigurnosti pokazuje moguću stopu smanjenja obima aktivnosti u odnosu na planirani prihod, bez opasnosti ulaska preduzeća u zonu gubitka.

2. Efekti promena elemenata faktora rezultata

Postizanje zadovoljavajućeg odnosa elemenata poslovnog rezultata, obuhvaćenih grafikonom prelomne tačke, može se postići:

- promenama prodajnih cena;
- promenama varijabilnih troškova proizvodnje;
- promenama obima proizvodnje i prodaje; i
- promenama asortimana proizvodnje i prodaje.

2.1. Efekti promena prodajnih cena

Izolovano povećanje prodajnih cena dovodi do povećanja kontribucionog rezultata po jedinici, u masi i njegove stope, do povećanja neto dobitka (ili smanjenja neto gubitka) i do smanjenja prelomne tačke. Povećanjem prodajnih cena linija prihoda postaje strmija, što se i vidi iz grafikona, sa pretpostavkom o pedesetoprocentnom povećanju cena. Takođe se povećava i marža sigurnosti.

Izolovano smanjenje prodajnih cena sužava područje marginalnog dobitka, i uz nepromenjene fiksne troškove, to dovodi do do dizanja prelomne tačke na viši nivo.

2.2. Efekti promena varijabilnih troškova po jedinici

Smanjenjem prosečnih varijabilnih troškova po jedinici proizvoda, ceteris paribus, postiže se povećanje kontribucionog rezultat po jedinici i stope kontribucionog rezultata. Nepromenjeni obim aktivnosti odbacio bi veći neto dobitak, a prelomna tačka bi pala. Marža sigurnosti ima suprotnu tendenciju kretanja od prelomne tačke.

Efekti smanjenja varijabilnih troškova po jedinici za 1/3 mogu se videti iz prethodnog grafikona. Povećanjem tih troškova, dobili bi se suprotni efekti od pomenutih.

2.3. Efekti promena fiksnih troškova

Gornja granica mogućnosti smanjenja fiksnih troškova su diskrecioni fiksni troškovi. Ako bi oni u našem slučaju iznosili 150, dobili bismo sledeće rezultate:

Kao što vidimo, smanjenje fiksnih troškova rezultira smanjenjem prelomne tačke i povećanjem marže sigurnosti. Međutim, kako su prodajne cene i varijabilni troškovi jedini činioci kontribucionog rezultata, on se ne menja. Dakle, u ovom slučaju potreban je manji obim aktivnosti za dostizanje prelomne tačke rentabiliteta.

2.4. Efekti promena obima proizvodnje i prodaje

Izolovano pomeranje obima proizvodnje i prodaje ostaje bez uticaja na položaj prelomne tačke:

Za razliku od nivoa prelomne tačke, u našem primeru može se videti da su se smanjili ukupni kontribucioni i neto dobitak, jer pad obima aktivnosti predstavlja smanjenje kontribucionog dobitka, i samim tim, i neto dobitka. Kao posledica smanjenjog obima aktivnosti, marža sigurnosti takođe odbacuje nižu stopu sigurnosti.

3. Analiza plana realizacije za mesec mart 1994. kombinacijom faktora rezultata prelomne tačke

DUGA IBL DD je svoj plasman organizovala u 5 profitnih centara, i to:

1. Poslovnica za plasman premaza za motorna vozila;
2. Poslovnica za plasman veziva;
3. Poslovnica za plasman premaza za široku potrošnju;
4. Poslovnica za plasman premaza za drvnu industriju; i
5. Poslovnica za plasman premaza različitih namena.

Planski rentabilitet za mesec mart 1994. daje podatke po linijama proizvoda, i to za 22 linije proizvoda u 5 poslovnica. Pošto linije proizvoda obuhvataju proizvode slične namene, pa samim tim i sirovinskog sastava i cene, u radu se pretpostavlja da linija proizvoda ima samo jedan proizvod, kako bi se obradila prelomna tačka i količinski i vrednosno. U nastavku ove glave biće obrađene prelomne tačke svih linija proizvoda i DUGE, kao celine, i biće data prelomna tačka za domaće tržište i izvoz, s kojima će se i objasniti planski rentabilitet DUGE.

Količina 5.000

Varijabilni troškovi 24.650

Fiksni troškovi 4.342

Ukupni troškovi 28.992

Planirani prihod 39.312

Dobitak 10.320

% dobitka 35,59

Prodajna cena 7,86

Dobijeni su sledeći rezultati:

Stopa VT = Varijab. troškovi / Planirani prihod = 24.650 / 39.312 = 62,70

VT/jedinici = 24.650 / 5.000 = 4,93

Kontribucioni dobitak (KD) po jedinici = 39.312 - 24.650 / 5.000 = 2,93

PTv = 4.342 * 100 / 100 - 62,70 = 11.640,75

PTk = 4.342 / 2,93 = 1.482

MS = (39.312 - 11.640,75 / 39.312) * 100 = 70,39%

Grafikon:

Količina 171.800

Varijabilni troškovi 498.946

Fiksni troškovi 80.890

Ukupni troškovi 579.836

Planirani prihod 525.586

Dobitak - 54.250

% dobitka - 9,35

Prodajna cena 3,05

Rezultati:

Stopa VT = 94,13

VT / jedinici = 2,89

KD / jedinici = 0,16

PTv = 1.595.463,50

PTk = 505.563

MS = - 203,56

Grafički prikaz:

Količina 1.200

Varijabilni troškovi 5.729

Fiksni troškovi 1.010

Ukupni troškovi 6.739

Planirani prihod 10.109

Dobitak 3.370

% dobitka 50,00

Prodajna cena 8,42

Rezultati:

Stopa VT = 56,67

VT / jedinici = 4,77

KD / jedinici = 3,65

PTv = 2.330,95

PTk = 277

MS = 76,94

Grafički prikaz:

Količina 7.000

Varijabilni troškovi 27.527

Fiksni troškovi 4.815

Ukupni troškovi 32.072

Planirani prihod 52.810

Dobitak 20.738

% dobitka 64,66

Prodajna cena 7,54

Rezultati:

Stopa VT = 51,61

VT / jedinici = 3,89

KD / jedinici = 3,65

PTv = 9.950,40

PTk = 1.320

MS = 81,16

Grafički prikaz:

Količina 5.500

Varijabilni troškovi 28.426

Fiksni troškovi 4.989

Ukupni troškovi 33.415

Planirani prihod 44.219

Dobitak 10.804

% dobitka 32,33

Prodajna cena 8,03

Rezultati:

Stopa VT = 64,28

VT / jedinici = 5,16

KD / jedinici = 2,87

PTv = 13.966,97

PTk = 1.739

MS = 68,41

Grafički prikaz:

Količina 100

Varijabilni troškovi 1.603

Fiksni troškovi 310

Ukupni troškovi 1.913

Planirani prihod 2.769

Dobitak 856

% dobitka 44,74

Prodajna cena 27,69

Rezultati:

Stopa VT = 57,89

VT / jedinici = 16,03

KD / jedinici = 11,66

PTv = 736,17

PTk = 27

MS = 73,41

Grafički prikaz:

Količina 2.720

Varijabilni troškovi 8.584,40

Fiksni troškovi 1.488,80

Ukupni troškovi 10.073,20

Planirani prihod 9.780

Dobitak - 293,20

% dobitka - 2,91

Prodajna cena 3,59

Rezultati:

Stopa VT = 87,76

VT / jedinici = 3,15

KD / jedinici = 0,44

PTv = 12.163,40

PTk = 3.384

MS = - 24,37

Grafički prikaz:

Količina 10.460

Varijabilni troškovi 41.877,80

Fiksni troškovi 7.560,30

Ukupni troškovi 49.438,10

Planirani prihod 50.575,90

Dobitak 1.137,80

% dobitka 2,30

Prodajna cena 4,83

Rezultati:

Stopa VT = 82,80

VT / jedinici = 4,00

KD / jedinici = 0,83

PTv = 43.955,23

PTk = 9.109

MS = 13,09

Grafički prikaz:

Količina 8.500

Varijabilni troškovi 48.013,10

Fiksni troškovi 8.465,60

Ukupni troškovi 56.478,70

Planirani prihod 56.600

Dobitak 121,30

% dobitka 0,21

Prodajna cena 6,65

Rezultati:

Stopa VT = 84,83

VT / jedinici = 5,64

KD / jedinici = 1,01

PTv = 55.804,88

PTk = 8.382

MS = 1,43

Grafički prikaz:

Količina 31.200

Varijabilni troškovi 86.152

Fiksni troškovi 15.530

Ukupni troškovi 101.682

Planirani prihod 111.800

Dobitak 10.118

% dobitka 9,95

Prodajna cena 3,58

Rezultati:

Stopa VT = 60,96

VT / jedinici = 2,76

KD / jedinici = 0,82

PTv = 39.779,71

PTk = 18.939

MS = 64,42

Grafički prikaz:

Količina 29.400

Varijabilni troškovi 195.063

Fiksni troškovi 32.860

Ukupni troškovi 227.923

Planirani prihod 287.200

Dobitak 59.277

% dobitka 26,00

Prodajna cena 9,76

Rezultati:

Stopa VT = 67,92

VT / jedinici = 6,63

KD / jedinici = 3,13

PTv = 102.431,42

PTk = 10.499

MS = 64,33

Grafički prikaz:

Količina 73.900

Varijabilni troškovi 313.468

Fiksni troškovi 54.654

Ukupni troškovi 368.122

Planirani prihod 326.550

Dobitak - 41.572

% dobitka - 11,29

Prodajna cena 4,41

Rezultati:

Stopa VT = 95,99

VT / jedinici = 4,23

KD / jedinici = 0,18

PTv = 1.362.842,89

PTk = 303.634

MS = - 317,34

Grafički prikaz:

Količina 14.000

Varijabilni troškovi 87.687,80

Fiksni troškovi 15.590,20

Ukupni troškovi 103.278

Planirani prihod 153.000

Dobitak 49.722

% dobitka 48,14

Prodajna cena 10,92

Rezultati:

Stopa VT = 57,31

VT / jedinici = 6,25

KD / jedinici = 4,67

PTv = 36.519,56

PTk = 3.339

MS = 76,13

Grafički prikaz:

Količina 3.000

Varijabilni troškovi 16.050

Fiksni troškovi 2.880

Ukupni troškovi 18.930

Planirani prihod 25.500

Dobitak 6.570

% dobitka 34,70

Prodajna cena 8,50

Rezultati:

Stopa VT = 62,94

VT / jedinici = 5,35

KD / jedinici = 3,15

PTv = 7.771,18

PTk = 915

MS = 69,52

Grafički prikaz:

Količina 5.000

Varijabilni troškovi 18.975

Fiksni troškovi 3.440

Ukupni troškovi 22.415

Planirani prihod 24.500

Dobitak 2.085

% dobitka 9,30

Prodajna cena 4,90

Rezultati:

Stopa VT = 77,45

VT / jedinici = 3,79

KD / jedinici = 1,11

PTv = 15.254,99

PTk = 3.099

MS = 37,73

Grafički prikaz:

Količina 600

Varijabilni troškovi 3.645

Fiksni troškovi 658

Ukupni troškovi 4.303

Planirani prihod 5.891

Dobitak 1.588

% dobitka 36,90

Prodajna cena 9,81

Rezultati:

Stopa VT = 61,87

VT / jedinici = 6,07

KD / jedinici = 3,74

PTv = 1.725,68

PTk = 176

MS = 70,71

Grafički prikaz:

Količina 64.000

Varijabilni troškovi 276.818

Fiksni troškovi 51.350

Ukupni troškovi 328.168

Planirani prihod 379.674

Dobitak 51.506

% dobitka 15,69

Prodajna cena 5,93

Rezultati:

Stopa VT = 72,91

VT / jedinici = 4,32

KD / jedinici = 1,61

PTv = 189.553,34

PTk = 31.895

MS = 50,07

Grafički prikaz:

Količina 1.000

Varijabilni troškovi 4.320

Fiksni troškovi 810

Ukupni troškovi 5.130

Planirani prihod 7.100

Dobitak 1.970

% dobitka 38,40

Prodajna cena 7,10

Rezultati:

Stopa VT = 60,85

VT / jedinici = 4,32

KD / jedinici = 2,78

PTv = 2.068,97

PTk = 292

MS = 70,86

Grafički prikaz:

Količina 940

Varijabilni troškovi 4.028,60

Fiksni troškovi 680,40

Ukupni troškovi 4.709

Planirani prihod 6.647,20

Dobitak 1.938,20

% dobitka 41,15

Prodajna cena 7,07

Rezultati:

Stopa VT = 60,61

VT / jedinici = 4,28

KD / jedinici = 2,79

PTv = 1.727,34

PTk = 244

MS = 74,01

Grafički prikaz:

Količina 700

Varijabilni troškovi 7.130,50

Fiksni troškovi 1.260

Ukupni troškovi 8.390,50

Planirani prihod 11.313

Dobitak 2.922,50

% dobitka 34,83

Prodajna cena 16,16

Rezultati:

Stopa VT = 63,03

VT / jedinici = 10,18

KD / jedinici = 5,98

PTv = 3.408,17

PTk = 211

MS = 69,87

Grafički prikaz:

Količina 10.200

Varijabilni troškovi 30.278

Fiksni troškovi 5.578

Ukupni troškovi 35.856

Planirani prihod 65.926

Dobitak 30.070

% dobitka 83,86

Prodajna cena 6,46

Rezultati:

Stopa VT = 45,93

VT / jedinici = 2,97

KD / jedinici = 3,49

PTv = 10.316,26

PTk = 1.599

MS = 84,35

Grafički prikaz:

Količina 3.476

Varijabilni troškovi 21.244,28

Fiksni troškovi 3.892,94

Ukupni troškovi 25.137,22

Planirani prihod 40.596,80

Dobitak 15.459,58

% dobitka 61,50

Prodajna cena 11,67

Rezultati:

Stopa VT = 52,33

VT / jedinici = 6,10

KD / jedinici = 5,57

PTv = 8.166,44

PTk = 699

MS = 79,88

Grafički prikaz:

Količina 449.696

Varijabilni troškovi 1.745.657,80

Fiksni troškovi 303.054,24

Ukupni troškovi 2.048.712,04

Planirani prihod 2.234.259,32

Dobitak 185.548,28

% dobitka 9,06

Prodajna cena 4,97

Rezultati:

Stopa VT = 78,13

VT / jedinici = 3,88

KD / jedinici = 1,09

PTv = 1.385.707,54

MS = 37,98

Grafički prikaz:

 Poslovnice koje imaju planiranu realizaciju ispod nivoa prelomne tačke su:

 Ove poslovnice, sa obimom proizvodnje od 248.420 jedinica, učestvuju u ukupnom obimu proizvodnje sa 55,24%. Ostalih 19 poslovnica imaju rentabilnost iznad nivoa prelomne tačke, i odbacuju stopu dobitka od 0,21% (LP 301) do 83,86% (LP 503). Ukupan rezultat cele DUGE je pozitivan, dobitak se ostvaruje na nivou od 185.548,28 din., što procentualno iznosi 9,06%. Prelomna tačka je na nivou aktivnosti od 1.385.707,54 din., dok planirani obim aktivnosti iznosi 2.234.259,32 din., tako da se obim aktivnosti može smanjiti za 37,98%, a bez opasnosti da se uđe u zonu gubitka.

Brojke nam ukazuju da se svega 3 od 22 poslovnice nalaze ispod praga rentabilnosti, ali sa zavidnih 55,24% učešća u planiranoj proizvodnji. Da bismo mogli da sagledamo problem u celosti, u analizu treba da uključimo i podatke o rentabilnosti po dva nova osnova:

1. Realizacija na domaćem tržištu; i

2. Realizacija u izvozu.

Količina 221.996

Varijabilni troškovi 1.015.473,80

Fiksni troškovi 182.105,24

Ukupni troškovi 1.197.579,04

Planirani prihod 1.471.699,32

Dobitak 274.121,28

% dobitka 22,89

Prodajna cena 6,63

Rezultati:

Stopa VT = 69,00

VT / jedinici = 4,57

KD / jedinici = 2,06

PTv = 587.436,26

MS = 60,08

Grafički prikaz:

Količina 227.700

Varijabilni troškovi 730.184

Fiksni troškovi 120.949

Ukupni troškovi 851.133

Planirani prihod 762.560

Dobitak - 88.573

% dobitka - 10,41

Prodajna cena 3,35

Rezultati:

Stopa VT = 95,75

VT / jedinici = 3,20

KD / jedinici = 0,15

PTv = 2.845.858,80

MS = - 273,20

Grafički prikaz:

I sada je sve "jasno". Dobitak od 185.548,28 din. jeste posledica kombinacije dobitka na domaćem tržištu od 274.121,28 din. i gubitka od 88.573 din. u izvozu.

Ako pogledamo strukturu izvoza:

uviđamo da 99,07% proizvoda u izvozu nose planirani gubitak, a to je uglavnom celokupna proizvodnja po linijama proizvoda 102 i 305.

Pogledajmo osnovne elemente rezultata:

 Dakle, treba opravdati izvoz na kome se gubi, što je svakako u ingerenciji vrhovne uprave. Svakako se mogu istaći sledeće prednosti izvoza:

1. Izvozom se postiže očuvanje dostignute pozicije DUGE na tržištu SNG i u vreme sankcija UN, što pretpostavlja sigurnost pozicije na stranom tržištu u dugom roku i verovatne pozitivne rezultate po ukidanju sankcija. Zbog cenovne konkurentnosti na tržištu SNG ne prevaljuju se sadašnji enormno visoki troškovi kanala za prelaz robe preko granice. S obzirom da su količine i cene uslovljene dugoročnim ugovorima, nužno je da se upravljački napor menadžmenta usmeri na troškove kanala, sa ciljem da se oni svedu na najmanju moguću meru, ali uz očuvanje visoke sigurnosti prelaska robe preko granične crte, sa poštovanjem planirane dinamike isporuke.

2. S obzirom da se izvoz plaća u čvrstoj valuti, u obzir treba uzeti i sledeće dve okolnosti:

a) sve pogodnosti "ostajanja" deviza u inostranstvu (plaćanje spolja inodobavljačima, preko stranih banki, je najznačajniji uslov da inodobavljači nastave sa isporukom sirovina, što za DUGU, koja je 95% uvozno zavisna, ima krucijalan značaj);

b) cenu deviza na domaćem tržištu. Ako u odnos stavimo gubitak po izvozu od - 10,41% i cenu šticunga od 25%, izvoz i te kako ima smisla.

3. Izvoz odbacuje 0,15 din. kontribucionog rezultata po jedinici, što znači da doprinosi pokriću varijabilnih troškova u celosti i dela fiksnih troškova.

Gubitak po LP 201 je zanemarljiv (- 293,20 din.), međutim, on se tumači time što je ova linija (Sintetski polimeri za industriju premaza) "interna linija", tj. LP 201 proizvodi smole koje se koriste kao poluproizvod u proizvodnom procesu DUGE. Ovih smola na domaćem tržištu nema, dok im je cena na inostranom tržištu viša od naše, tako da je proizvodnja ovih smola, kada se sagledaju sve opcije, najbolja alternativa.

4. Efekti promena asortimana i kombinovanih promena faktora rezultata - viši nivo analize prelomne tačke

4.1. Efekti promene asortimana

S obzirom da linije proizvoda donose različit kontribucioni dobitak, kombinacije proizvoda u ukupnom obimu realizacije predstavljaju značajan faktor minimilizacije nivoa prelomne tačke i maksimilizacije neto rezultata.

Ako analiziramo tabelu:

možemo zaključiti da pomeranjem u asortimanu na proizvode sa višim kontribucionim rezultatom po jedinici u odnosu na najniži kontribucioni rezultat po jedinici, koju odbacuje LP 102, možemo da oborimo prelomnu tačku i da popravimo neto rezultat. Kolona 7 nam daje neto pozitivni efekat po jedinici po svim linijama proizvoda, koji bi se dobio zamenom jedinice proizvoda LP 102, kao najnerentabilnije, sa rentabilnijom jedinicom proizvoda u asortimanu.

Broj mogućih kombinacija proizvoda u ukupnom asortimanu može biti vrlo velik, a svaka nova kombinacija je novi grafikon prelomne tačke. U vezi s efektima promene asortimana, treba imati u vidu sledeće osnovne stvari:

1. Pomeranje proizvodnje ka rentabilnijim proizvodima, ceteris paribus, nužno dovodi do obaranja prelomne tačke, do porasta kontribucionog i neto dobitka i do rasta marže sigurnosti.

2. Pomeranje proizvodnje prema manje rentabilnim proizvodima izaziva obrnute efekte.

3. Praćenje relativnog rentabiliteta je izuzetno značajno i predstavlja ozbiljan obračunski izazov.

4. Ukoliko je propusna moć tržišta prodaje jedini ograničavajući faktor, onda je kontribucioni rezultat po jedinici proizvoda pouzdan kriterijum ocene rentabiliteta proizvoda i podloga upravljanja asortimanom.

5. Promene u asortimanu često su skopčane s paralelnim promenama nekih od ostalih činilaca prelomne tačke i poslovnog rezultata, što nameće potrebu pažljive izrade predračuna prihoda, troškova i rezultata za moguće strukture proizvodno - prodajnog programa da bi bila odabrana najpovoljnija varijanta, a što je bez fleksibilnog obračuna troškova ili / i linearnog programiranja u funkciji optimizacije asortimana neizvodljivo.

4.2. Efekti kombinovanih promena faktora rezultata

Kombinovanje faktora obim - cene - troškovi - rezultat cini suštinu analize prelomne tačke, zašta je sam grafikon nedovoljno elastičan. Vrhovni cilj analize je kombinacija faktora kojom se maksimira neto rezultat. Maksimilizacija kontribucionog dobitka u masi vodi maksimilizaciji neto rezultata ako, i samo ako, fiksni troškovi ostaju nepromenjeni. Promenom iznosa fiksnih troškova maksimilizacija kontribucionog dobitka u masi nije cilj sama po sebi, već je najpovoljnija alternativa ona koja odbacuje najveći neto rezultat.

Mogli bismo pretpostaviti sledećih 5 alternativa, koje se mogu podneti vrhovnoj upravi na odlučivanje (korišćenjem mogućnosti PC računara, broj alternativa lako bi mogao da bude i 500):